Opraštamo se od našeg velikog prijatelja i počasnog saradnika Društva pedagoga tehničke kulture Srbije, našeg veličanstvenog Ivana Jurića, osnivača i nosioca međunarodne saradnje, potpredsednika Hrvatske zajednice tehničke kulture, predsednika Saveza udruga pedagoga tehničke kulture grada Zagreba i potpredsednika Zagrebačke zajednice tehničke kulture. Bio je pokretač i neiscrpni borac međunarodne saradnje. Voleo je da dođe u Srbiju, jer se, kako je tvrdio, kod nas osećao lepo i prijatno. Zavoleli smo sve ljude iz Vašeg okruženja, tako gostoljubive, srdačne, da sada ne možemo zamisliti grad Zagreb, bez jednog divnog i posebnog Jure. Nedostaju sve velike reči zahvalnosti, u ovom teškom trenutku, da se oprostimo od Vas. Čuvaćemo Vas u srcu zauvek i teškim koracima nastaviti put koji ste nam pokazali, prerano ste nas napustili, a imali ste i snage i volje za još puno toga. Moramo taj put i dalje graditi, jer ste Vi satkani u njemu i ne smemo to izneveriti , ma koliko to teško i bolno bilo za sve nas. Zadužili ste nas svojim radom, trudom i zalaganjem.
Čuvaćemo sve divne uspomene, profesionalnost u poslu, druženja.
Hvala Vam za svaki profesionalni savet, hvala za divnu saradnju koja je jačala naš zajednički obrazovni sistem.
Čast je bilo imati Vas za kolegu, prijatelja i više od toga. Počastvovani smo, što smo imali priliku da Vas upoznamo, jer ste Vi otvorili prozor i pomerili sve granice u polju nauke i
prijateljstva.
Počivajte u miru dragi naš Jura. 
